Evropska unija je od početka godine započela postepenu obustavu uvoza ruskog gasa u zemlje članice, a potpuna zabrana biće na snazi najkasnije do kraja 2027. godine. Stručnjak za energetiku Gligo Vuković kaže za RTS da se ta odluka ne odnosi na tranzit ka trećim zemljama, među kojima je i Srbija.
Od Nove godine Evropska unija počela je postepenu obustavu uvoza ruskog gasa. U zavisnosti da li su kratkoročni ili dugoročni ugovori, uvoz ruskog tečnog gasa, takozvanog LNG, biće potpuno zabranjen do kraja 2026. godine, a gasa koji stiže gasovodom najkasnije do 1. novembra 2027.
Gligo Vuković, programski menadžer za energetiku u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, istakao je u intervjuu za RTS da se odluka EU o zabrani uvoza ruskog gasa odnosi isključivo na zemlje članice i ne odnosi se na treće zemlje. Ovom odlukom dozvoljen je tranzit ka trećim zemljama kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
O tome šta predviđa dalja dinamika briselskog embarga na uvoz ruskog gasa, Vuković je rekao da ta odluka praktično predviđa da se krajem 2027. godine potpuno zabrani uvoz ruskog gasa u zemlje članice Evropske unije.
„Po svim kratkoročnim ugovorima za transport prirodnog gasa, koji su zaključeni pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza kreće nakon 17. juna 2026. godine, a po dugoročnim do 30. septembra 2027. godine“, rekao je on i dodao da isto važi i za tečni prirodni gas.
„Prema kratkoročnim ugovorima, zaključenim pre 17. juna 2025. godine, zabrana uvoza počinje 25. aprila ove godine, a prema dugoročnim ugovorima od 1. januara 2027. Izuzetak se može napraviti ukoliko neka zemalja članica ne uspe da ostvari ciljeve u vezi sa skladištenjem i taj rok može eventualno da se produži do 1. novembra“.
Srbija po pitanju ove odluke Evropske unije nema razloga za brigu, rekao je Vuković za RTS.
„Ta odluka se uopšte ne odnosi na tranzit ruskog gasa ka trećim zemljama – Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju. Ali ono što se od Srbije očekuje u budućnosti jeste da postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom i pravnim tekovinama Evropske unije, pa između ostalog i energetsku politiku. To znači da tokom procesa pridruživanja EU, Srbija mora da se usaglasi sa svim politikama Unije“.
Trenutne cene gasa su već duži period stabilne, rekao je programski menadžer za energetiku u Delegaciji Evropske unije u Srbiji, sa tim što će cene rasti kako se budu smanjivale količine u skladištima, prvenstveno tokom zime.
Odmah po otpočinjanju energetske krize u Srbiji, nakon uvođenja sankcija Naftnoj industriji Srbije, napravljena je zajednička Radna grupa između Evropske unije i Srbije. Takođe, uz podršku EU Srbija je izgradila gasni interkonektor sa Bugarskom.
Evropska unija nastavila je svoju podršku Srbiji kroz prisustvo na zajedničkoj Platformi EU za nabavku gasa, gde se vrši agregacija svih potražnja i ponude.
„Ne treba nikako zaboraviti velika ulaganja Evropske unije u sektor energetske efikasnosti u Srbiji, gde se indirektno opet pomaže smanjivanju energije koja je potrebna, uključujući potrošnju gasa. Na Vojno-medicinskoj akademiji sa projektom povećanja energetske efikasnosti drastično ćemo smanjiti potrošnju gasa i drugih energenata u jednom takvom objektu“, zaključio je Gligo Vuković.
Evropska unija je najveći donator Srbije u oblasti energetike, u koju je investirala preko milijardu evra bespovratnih sredstava od 2000. godine. EU u Srbiji finansira projekte čiji je cilj sigurnost snabdevanja, diversifikacija izvora energije, liberalizacija tržišta i poboljšanje energetske efikasnosti.
Pročitajte još:
Više o saradnji EU i Srbije u sektoru energetike
Savet EU i Evropski parlament postigli dogovor o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa