I fell in love with basketball because of Edin Avdić, because of him I started to follow it and to love it even more. Every time I played NBA 2K, whenever I scored a point, I tried to imitate it – even to this day. A greater journalist and a better commentator than him will hardly ever exist. Rest in peace, legend.
Anyone who likes basketball should watch his podcast with Ivica Zubac. I honestly have never watched a better podcast. I felt like I was sitting next to them and listening to them live.
https://i.redd.it/fg0g174ynp5h1.png
Posted by IndependentFormal602
8 Comments
Najjači intervju je uradio sa Sašom Danilovićem.
Danilović:
“Dobro, sad mi vraćaš sećanja, vratio si me nazad. Vidim da si se spremao za ovaj intervju”
Avdić:
“Onako”
Danilović:
“Onako? Pa da, kakav gost takvo i spremanje”.
Hvala mu za svaku kolumnu koju je napisao na Mondu, jer ja sam cekao u pauzi izmedju predavanja na faksu utorkom oko da izbace novu kolumnu(jer nisam imao para za kafenisanje, dete iz provincije bio kao sijaset drugih) i citao njegove tekstove da prodje vreme. 🍻 Lično omiljena mi je bila Balada o Ray Allenu, mada bilo je i drugih (Wunder Dirk bese ime?). Tadašnji profesor je voleo nekad da nam vežbe iz patofiziologije drži iz 2 bloka sa pauzom 15-30 minuta od 11-14:30 ako me sećanje služi, i bas tada je obično oko 12-13h (u zavisnosti kad profesor završi svoje prvo izlaganje) bilo skrolovanje da li je izašla nova kolumna. Nokia 6120 i udri 😂.
Bas u sredu sam bio u Beogradu sa suprugom, i zbog posla trebamo da krenemo za NS. Razmišljam u tom trenutku – pa nisam pogledao ovonedeljnu ediciju Seste licne (znam da su promenili ime podkasta Miloš i Edin ali meni je to ostala Šesta lična), i kreće ono nevreme oko 16:15-16:30. Na autoputu godina iza nekog GLEa i razmišljam kada sam ovoliku kišu na autoputu imao (ako ikada?). Stižem u Novi Sad oko 18h, i skrolujem Instagram i vidim i prva pomisao – jel ovo istina? Jel saobracajka? Šta se jebeno desilo?! I onda me mučki preseca pomisao – eto šta čoveku uradise na pravdi Boga sa onom suspenzijom/otkazom na Areni. I u tom trenutku suza kreće, osecaj nemoći jer taj čovek je godinama bio slusan i gledan u mom domu – prenosi, podcasti… Prosledjujem suprugi i ona mi kaže – jel ovo realno? Šta se desilo? Vidim u komentarima da neko kaže da je srčani udar i shvatam onu tugu koja te udari tek kada shvatiš da je jebeno apsolutno nebitno to sve od cega je i šta je, već da coveka nazalost sa nama više neka, da nećemo čuti njegov glas više u prenosu i da čovek neće svoju suprugu i dete više zagrliti. I sve nekako se nadam nekom demantu a srce mi kaže da je to to… Sećam se šta je govorio Edin za Miloja pokojnog i tada mi je još teze. Otvaram flašu rakije (inače ne pijem), popijem jednu jer bas mi je teško. Evo i dan danas. Jednostavno je čovek bio ono osoba iz naroda, svoj svojstven LIK i nije ni cudo sto toliko komentara, toliko izjava se sada može cuti o njemu i potvrda sto me čini srećnim donekle jer je ostavljao utisak raje onog pravog i zaista mi je zao sto neću nikada imati cast sa ga upoznam i pitam ga neke stvari i mišljenja.
Edine, pocivaj u miru, dok je nas koji se sećamo tvoje veličine i tvoje duse coveka iz naroda bićeš sa nama za vjek vjekova!
Isplakao sam dušu sinoć kada sam čuo Koletov oproštaj, ne znam kako je čovek ono izdržao ali se čuje da se ubija od plakanja dok priča.
I danas na komemoraciji je na snimcima delovao baš uništeno.
Sve u svemu, Edinu neka je večna slava, a Koletu sa srećom u nastavku karijere.
[deleted]
Zavoleo NBA uz coveka, nije to to bez njega
Naučio me je da prepoznam stilove igre i da gledam košarku dublje nego što mediji pišu i mnogo čistije vidim po nekad i predvidim šta će se desiti , samo je on umeo da udeli kritiku na mestu u ovom mračnom vremenu …
Veliki Edine ,
Hvala za sve , vidimo se gore na nekom boljem mestu 🫡
Eh…dok sam još bio bubuljičavi trinaestogodišnjak od kojeg se lopta uglavnom odbijala kao o zid (jedini sam doduše mogao da dobacim s trojke u tom uzrastu, što sam obilato koristio), ložio sam se da ću biti sportski novinar ili komentator jer sam čuo da negde na kablovskoj NBA prenosi neki duhovit tip koji sve zamislivo zna o košarci i svuda po svetu putuje.
Atomčić mog detinjstva je legit otišao s njim 😭.
Ne stigoh ni da ga pitam u koju školu je Danilović išao a znam da je odrastao u istom kraju gde i moji.
Имао сам прилику да га упознам и радим интервју са њим. Мислим да никада нисам упознао приземнију особу, а да је уживала толико универзалну љубав, поштовање и дивљење свих кад год су га срели. Фасцинатна личност – боем, шармер и мангуп у исто време. Додатно нас је спојила љубав према Хантер С. Томсону. Његовим одласком је неповратно отишао и део мене.